Izložba Burrneshat slavi rad kosovskih i britanskih umetnica. Dela britanskih umetnica Madame Yevonde, Clare Strand, Abigail lane, Rachel Whiteread, Camilla Løw, Anthea Hamilton, Laura Aldridge, Helen Chadwick, Tracy Emin, Sarah Lucas, Gillian Wearing, Elisabeth Price, Celia Hempton, Lubaina Himid izložena su zajedno sa radovima kosovskih umetnica Zake Prelvukaj, Alije Vokshi, Alketa Xhafa Mripa, Arbana Hajredinaj, Rudina Xhaferi, Flaka Haliti i HAVE IT umetničkim kolektivom.
Naslov izložbe je ironičan komentar prema diskriminaciji žena, koje su u stvarnosti jaki motori koji pokreću naša društva.
Burrneshat (Burrë = muškarac), doslovni prevod bi bio “zaklete device”, koji se odnosi na grupu žena u planinama Albanije koje su odlučile da žive život muškarca. Međutim, ova reč ima drugo značenje na Kosovu. Reč se više ili manje koristi kao kompliment za ženu koja pokazuje odlučnost, pouzdanost i snagu, osobine ličnosti koje se navodno pripisuju muškarcima. Ove žene ne liju suze.
Žene umetnice na Kosovu su bile i još uvek su u određenoj meri tipični primeri rodne diskriminacije. U prošlosti, žene su takođe izostavljene iz kulturnih ustanova i morale su se boriti za svoje mesto u umetničkim školama, muzejima i galerijama, kao i sticati zapažene rezultate. Prva žena na Kosovu je diplomirala u umetničkoj školi još 70-ih godina, u vreme kada je kreativnost žena i dalje bila ograničena na vez i pletenje. Sada su žene zastupljene u svetu umetnosti kao nastavnice umetnosti, umetnice i zaposlene u umetničkim institucijama. Dakle, u poređenju sa zemljama u regionu, situacija je manje-više ista: žene umetnice konačno su primećene u izrazito odloženom, ali čvrstom ritmu. Ipak, što se više istražuje ovaj društveni fenomen, postavlja se sve više pitanja. Pitanje koje se ne može izbeći je: zašto postoji toliko odstupanja između broja studentkinja umetnosti i broja aktivnih umetnica koje su diplomirale? Brojevi drastično opadaju, jer se žene umetnice nalaze na drugim poslovima i posvećuju porodici. Da li je biti žena umetnica previše zahtevno?
Večiti rat između forme i funkcije rezultirao je neverovatnim idejama o važnosti obe strane razgovora. Žene su bile i još uvek su u određenoj meri povezane s oblikom i lepotom, za razliku od muškaraca koji su čista personifikacija funkcije i intelekta. U postavci koja je slična bitci, ova izložba ima za cilj da pokaže ovaj pomak između uloga kada žena nije samo forma i muškarac nije samo funkcija.
