Poslovna škola u Novom Sadu pomaže učenicima da steknu stručne i praktične veštine, kao i akademsko i teorijsko znanje.

Aleksandra Vujko je pisala o tome.

Kulturne, ekonomske i društvene promene stvaraju potrebu za drugačijim pristupom obrazovanju. Globalizacija koja povećava međunarodnu nezavisnost, stvara nova znanja i prikazuje zastarelost starih znači da profesori i učenici moraju da budu spremni za promenu i nove prilike.

Kada razmišljamo o reči obrazovanje često mislimo na formalno obrazovanje koje se odvija u osnovnim i srednjim školama. Ipak, ovo nije jedini oblik obrazovanja. Postoje mnogi oblici neformalnog obrazovanja. Oni mogu da uključe razne programe za različite profesije, obuke za nove zaposlene, stručno usavršavanje za zaposlene ili, ako idemo šire, edukaciju stanovništva kroz društvene kampanje.

Suprotno eksplicitnom znanju, koje nam pomaže da "znamo šta", znanje koje nam pomaže da razumemo "kako" je obično veoma teško preneti. Ovo znanje je nešto što se često ne može naučiti čitajući knjige; za njega je potrebno rešavanje realnih problema kao i vežba, ono se povezuje sa iskustvima, idealima, intuicijom, vrednostima, kreativnim razmišljanjem, emocijama, veštinama i stavovima. Ovo znanje u obrazovanju može da bude od velikog značaja za proces uvođenja inovacije.

Kako bi svojim učenicima dala priliku da steknu praktično iskustvo, poslovna škola u Novom Sadu nudi alternativni tip učenja kroz radno iskustvo u mnogobrojnim uspešnim kompanijama i korporacijama.

Često pozivaju stručnjake iz državnih organa, industrije, turizma i hotelijerstva kako bi sa učenicima podelili svoja iskustva.

Veoma je važno unaprediti akademsko-industrijska partnerstva kroz rad učenika u kompanijama i podstaći nastavnike da sprovode istraživanja, objavljuju radove i učestvuju u različitim projektima. Škola je usvojila model kako bi doprinela izgrađivanju odnosa i većoj interakciji između nastavnika, učenika, organizacija koje su uključene kao i šire lokalne zajednice. Ideja je da se učenici pripreme za sve aspekte rada i stvori mogućnost za sticanje praktičnog znanje za nastavnike i profesore.

Ocenjivanje kvaliteta obrazovanja je od velike važnosti kako bismo bili sigurni da učenici stiču praktične veštine. Ocenjivanje mora da bude ne samo mera efekata učenja na pojedinačne učenike već i suma iskustava učenika definisanih u značajnom sistemu "indikatora rada". Merenje rezultata obrazovanja može da bude dosta komplikovano budući da su mnogi rezultati vidljivi tek mnogo kasnije, u profesionalnim i društvenim aktivnostima sada već bivšeg učenika. Međutim, ovo je još jedan razlog zbog kog trebamo da merimo kvalitet obrazovanja.

Ako želite da podelite svoje mišljenje o ovom tekstu, pišite nam na VEE@britishcouncil.org i priključite se diskusiji. Saznajte kako da predložite svoj tekst za neki od narednih brojeva magazina.