Stalno se trudimo da naučimo nove veštine koje poboljšavaju naše rezultate u stvarnom svetu. Učimo da vozimo zajedno sa drugim vozilima ili pregovaramo u stvarnim situacijama. Učimo kako da razgovaramo, igramo fudbal i kako da se prijavimo za radno mesto, u stvarnim životnim situacijama. Imamo motivaciju da steknemo ove veštine jer nam npr. vožnja pruža slobodu da putujemo, a kada govorimo želimo da nas sagovornici shvate; učimo da igramo fudbal iz čistog zadovoljstva, a kako da pristupimo poslodavcima jer nam je to potrebno da bismo se zaposlili.

Za sticanje osnovnih veština ključni su i motivacija za učenje i suočavanje sa stvarnim životnim situacijama.

Komunikacija - jedna od osnovnih veština

Ljudi često tvrde da su savršeno sposobni da komuniciraju, a to često i jesu – u poznatim situacijama. Ali šta je sa situacijama koje zahtevaju nove komunikacione veštine? Sa ulaskom na novo radno mesto koje postavlja neke drugačije zahteve? Nije lako motivisati učenike da razviju nove komunikacione veštine jer oni nisu uvek svesni potrebe za takvim veštinama."

Ono što nam je zapravo potrebno su prilike koje učenike motivišu i pružaju im mogućnost da primenjuju komunikacione veštine u stvarnim životnim situacijama – Projekti bazirani na praksi predstavljaju upravo takvu priliku.

Na univerzitetu Tisajd držim kurs inženjerstva kroz učenje na daljinu: studenti već rade u ovoj oblasti, uče kroz materijale koje dobijaju putem interneta i komuniciraju sa instruktorima koristeći e-mail i telefon. Ovaj kurs od studenata zahteva da na svom radnom mestu sprovedu projekat koji će dovesti do neke promene. Većina studenata na daljinu ima dosta iskustva u privredi; oni znaju svoj posao ali nemaju formalne kvalifikacije i retko im se pruža mogućnost da obavljaju poslove na višim nivoima. Studenti žude da poslodavcima dokažu vlastite sposobnosti; bilo zato što žele priznanje, zanimljiiviji posao ili promociju. Studenti su istinski vlasnici svojih projekata – ti projekti su njihove ideje. Ti projekti su njihova prilika da dokažu da su sposobni za rad na višim organizacionim funkcijama i da su motivisani da dobro obavljaju svoj posao. Ova motivacija predstavlja ogromnu priliku za razvoj komunikacionih veština studenata.

Da bi formulisali svoje projekte, studenti prvo moraju da prodiskutuju svoje ideje sa poslodavcima; moraju da ih uvere da je projekat isplativ. Nakon što se usaglasi sa poslodavcem, student podnosi predlog projekta svom instruktoru, predstavljajući utvrđene okolnosti, ciljeve i namenu projekta. Ovo već predstavlja izazov jer student instruktoru mora da objasni radno okruženje o kojem ovaj ništa ne zna. Studenti često koriste žargon ili skraćenice za koje ne daju objašnjenje, neosnovano pretpostavljajući da instruktor o tome zna sve što i oni, mešaju glagolska vremena i stilove, koriste duge i nepovezane rečenice. Svrha projekta često nije jasno izražena, a ciljevi projekta su nedovoljno konkretni, na primer: poboljšati proces proizvodnje. Ciljevi moraju biti mnogo precizniji i merljiviji  –  Kako poboljšati? Koliko? Po kojoj ceni?

Projekti od studenata zahtevaju komunikaciju sa odeljenjima i kompanijama sa kojima inače nemaju dodira. Mnogi studentski projekti su već doveli do stvarnih promena na radnom mestu, priznanja ili promocije veštine studenata. Poslodavci, prepoznajući prednosti ovakvih projekata, i sami učestvuju u ovom procesu; ostvaruje se bliža saradnja industrije i obrazovanja.

Student piše izveštaj o projektu, uključujući sažetak, kontekst, svrhu i ciljeve, rezultate i diskusiju / preporuke. Nakon toga, studenti predstavljaju projekat svom poslodavcu ili instruktoru.

"Zapazio sam da učenici najbolje uče kada stečeno znanje mogu da primene na stvarne probleme."

Studenti tokom projekta razmatraju napredak i instruktoru dostavljaju nacrte izveštaja na komentar i raspravu. To ponekad podrazumeva mnogo izveštaja, ali postavljanjem visokih standarda koristimo motivaciju studenata da istraju i razviju svoje veštine. Stopa napretka koju studenti ostvaruju tokom projekata je vrlo visoka: studenti stiču samopouzdanje i postaju sposobniji za komunikaciju – kombinacija njihove visoke motivacije i pomoći koju dobijaju od instruktora stvara okruženje podobno za brzo učenje.

Moramo da budemo svesni da projekti koji se ostvaruju u radnom okruženju imaju jedinstvene prednosti u razvoju komunikacionih veština. Moramo da iskoristimo motivaciju studenta i šansu ostvarenja projekata u "stvarnom životu" kako bismo im omogućili razvoj komunikacionih veština.

Dejvid je diplomirani mašinski inženjer sa iskustvom u proizvodnji i dizajnu. Magistrirao je na temu obrazovanja i radio u tehničkom obrazovanju u Velikoj Britaniji i inostranstvu.