Izazov je razmišljati o tome kako da na kreativan način usvojite preporuke glasa učenika, naročito uz sve pritiske u vidu vremena i resursa u stručnim školama. Sastavili smo tri studije slučaja koje su proistekle iz istraživanja koje je sprovela grupa univerziteta iz Velike Britanije koje mogu pokazati različite pristupe. Nadamo se da vas ove priče inspirišu da usvojite preporuke glasa učenika.

Ne još jedan dosadan esej'': studenti preuzimaju kontrolu nad ocenjivanjem

Ocenjivanje je u srži iskustva učenika. Ocene definišu znanje gradiva, ali kako da se učenici motivišu da učenju pristupe na sveobuhvatiniji način. Jedan od pristupa može biti da damo učenicima mogućnost da odluče kako će se njihovo znanje ocenjivati. Nakon što su se učenici žalili da ne žele da pišu još jedan dosadni esej na kursu ''Early Years Foundation'' na Birmingem Siti univerzitetu, dobili su mogućnost da sami osmisle sistem ocenjivanja.

Nakon inicijalnog šoka, učenici su dosta razgovarali  među sobom kao i sa profesorima kako bi pronašli odgovarajuću alternativu esejima. Tokom jednog brainstorminga, jedan učenik je postavio pitanje o tome zašto svi moraju da se slože oko jednog sistema ocenjivanja i zašto ne bi mogli da izaberu između više opcija. Nastavnici su se složili da učenici mogu da uče po različitim programima sve dok su vreme i energija koju ulažu u učenje jednaki a da znanje koje dobijaju iz nastavnog plana može da se uporedi.

Kreiran je skup različitih načina ocenjivanja od strane učenika i nastavnika. Učenici su morali dobro da razmisle o tome šta će naučiti iz određenog programa i kako će predstavljati svoje znanje iz datog predmeta.

Ovaj proces je ohrabrio učenike da ulože dosta napora i da pažljivo razmisle o kursu koji će izabrati. Ovo je bilo jako plodonosno kada je došlo do ocenjivanja.  Učenici su postigli visok  nivo kvaliteta koji je odražavao visok nivo interesovanja.

Kada su bili upitani kakav je osećaj imati kontrolu nad procesom ocenjivanja, jedan učenik je rekao: ''Fantastično, uzbudljivo. Najpre sam bio šokiran, ali imao sam jako puno ideja od kojih sam mogao da biram.''

Iako neće uvek biti praktično da se učenicima preda potpuna kontrola u svim oblastima učenja, može zasigurno biti od pomoći da se učenici uključe u proces ocenjivanja.

''Veliki razgovor'' o povratnim informacijama

Dobra povratna informacija je krucijalna za dobar proces učenja. Ipak, učenici prirodnih nauka sa Edinburškog Napier univerziteta redovno su izražavali svoje nezadovoljstvo povratnim informacijama koje su dobijali. Ovo nezadovoljstvo se takođe ogleda u frustraciji nastavnika koji su smatrali da povratne informacije koje su pružali nisu čak ni pročitane.

Nastavnici su odlučili da je jako važno da uključe učenike u proces davanja komentara na dosadašnji rad. Međutim, oni su bili zabrinuti da ukoliko samo daju ankete učenicima to može imati svoje nedostatke. Učenici su smatrali na osnovu prethodnih anketa da popunjavanje istih neće ništa promeniti i nisu imali motivaciju da ih popunjavaju.

Univerzitet je želeo metod koji će biti lak, pristupačan i transparentan a koji bi mogao da zabeleži skrivene stavove koji se ne iskazuju javno.

Odlučeno je da će se sprovesti proces u dva koraka: najpre, organizovaće se školska konferencija od strane predstavnika učenika kako bi mogli da se iskažu problemi i istraže moguća rešenja; drugo, svi učenici bi bili pozvani da učestvuju u ''velikoj debati o davanju povratnih informacija''.

Konferencija je bila jednodnevna, sa puno radionica koje su dale prostor učenicima i nastavnicima kako bi istražili ideje. Nakon toga, 300 učenika sa svake godine studija i sa različitih predmeta uključili su se u jednonedeljne razgovore sa nastavnicima i međusobom. Univerzitet se nadao da će se kreirati ''buzz'' među studentima i nastavnicima koji su bili ohrabreni da se podstiču takvi razgovori na časovima.

Razgovori su bili snimljeni i analizirani od strane nastavnika. Iako su neki predlozi bili usko vezani za neke predmete, slične teme su se ponavljale:

  1. da povratna informacija bude jasna 
  2. da se češće nudi povratna informacija
  3. da su povratne informacije prožete predlozima za napredak
  4. koristiti primere i ljude koji su dobri primeri
  5. davati kako pozitivne tako i negativne povratne informacije.

Ukoliko se na ovaj način povezuju sa učenicima, nastavnici su mogli da unesu velike promene u procedurama davanja povratnih informacija. Između ostalih stvari, učenici su i bili ohrabreni da sami daju ocene o svom radu kako bi mogli da pomognu profesorima da indentifikuju delove gradiva koji su im problematični. Škola je takođe morala da se pobrine da je povratna informacija jasna.

Razgovori između nastavnika i učenika o davanju povratnih informacija zajedno sa primenom odredbi u praksi omogućilo je da studente univerzitet sluša, da mogu da pitaju za pomoć i da nastavnici znaju koje su oblasti problematične. Veliki razgovor je doprineo promeni kulture na univerzitetu i otvorio novu liniju komunikacije između nastavnika i učenika.

Korišćenje anketa da bi se čuo glas učenika

Dva velika predmeta na Vestministerskom univerzitetu prošli su proces traženja povratnih informacija od studenata tokom pet godina. Nastavnici su odlučili da se dođe do što većeg broja učenika kako bi mogli da razumeju kako se osećaju studenati. 

Online upitnik je trebalo da kreira  osnovu od koje bi se pošlo prilikom redizajniranja predmeta Društvene nauke i IT. Upitnik je sadržao kvalitativna i kvantitativna pitanja, i bio bi dodatno podržan serijom fokus grupa od učenika dobrovoljaca.

Značajni napori su uloženi od strane nastavnika kako bi se kreirala pitanja za upitnik kako bi se dobili detaljni i korisni odgovori. Učenici koji su već položili ispite iz letnjeg semestra bili su zamoljeni da popune anketu anonimno. Nastavnici su smatrali da ukoliko obezbede anonimnost - i što je najvažnije, ukoliko učenicima naglase da su odgovori anonimni - da će dobiti iskrene odgovore i da će dobiti viši nivo uključenosti. 

Veliki broj učenika je odgovorio i to koristeći svoj jezik, odnosno kolokvijalne izraze. Odgovori su bili toliko bogati da je univerzitet odlučio da planirane fokus grupe nisu potrebne. Iako nije bilo značajnijih  razlika između odgovora koje su dali učenici predmeta IT i Društvenih nauka, uvideo se patern u odgovorima. Dobijeni su korisni odgovori od strane učenika vezano ne samo za sadržaj već i za sam način predavanja nastavnog plana, koji su bili iskorišćeni za redizajn predmeta.

Univerzitet je uvideo da su upitnici veoma koristan način da se veliki deo učenika uključi u kreiranje glasa učenika. Ključne tačke njihovog uspeha bile su:

  1. dobro promišljena i dizajnirana pitanja
  2. otvorena pitanja koja su omogućila bogate odgovore
  3. obezbeđena anonimnost. 

Pročitajte istraživanje koje sadrži informacije o svim studijama slučaja i još dosta toga.