Vlada Velike Britanije uvodi novi program pod nazivom "T-levels", kako bi mladima koji su se opredelili za stručno obrazovanje umesto akademskih programa pružila alternativu. Ket Sezen, iz Udruženja koledža, objašnjava nam pogodnosti i izazove ovog programa.

Od 2020. godine, Engleska će uvesti novi sistem tehničkog obrazovanja kako bi smanjila jaz u oblastima kao što je inženjerstvo. 

Ovaj sistem će učenicima starijim od 16 godina pružiti veoma jasan put ka zaposlenju. On deli inženjerske poslove u 15 oblasti, od kojih će se njih 11 bazirati na stručnom obrazovanju ili različitim obukama, a četiri na učenju kroz praktičan rad. Svaka oblast će biti podeljena u različite putanje, koje će imati isti početak, praćen godinom namenjenom za specijalizaciju kao i stručnom praksom u trajanju do tri meseca nakon čega se dobija kvalifikacija tehničara ("T-level") trećeg nivoa (pandan A-nivou ili osnovnim studijama). Broj radnih sati učenika se povećava sa trenutnih 600 na 900. Nakon što učenici završe ovaj program, moći će da izaberu da li da počnu sa radom, nastave svoje stručno ili akademsko obrazovanje, u zavisnosti od zanimanja koje ih interesuje.

Članovi Udruženju koledža podržavaju sveukupni cilj ovog sistema. Ulaganje i promocija stručnog obrazovanja su uvek dobrodošli. Činjenica da će svi uključeni pojedinci (učenici, roditelji i poslodavci) biti svesni najboljeg puta ka određenom zanimanju je odlična, mada moramo biti svesni da će objektivan i jasan proces karijernog savetovanja biti ključan.

Međutim, postoje određene neizvesnosti. Na koji način će vlada promovisati koncept tehničkog obrazovanja? Potrebna je velika promena u načinu razmišljanju kako bi ova vrsta obrazovanja bila vrednovana isto koliko i dobro ustanovljeni akademski programi. Jedan od načina na koji je država započela ovaj proces, jeste ulaganje dodatnih sredstava u tehničko obrazovanje. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovo dovoljno?

Deo dodatnih sredstava i radnih sati biće usmeren ka stručnim praksama. Trenutno svi učenici prolaze kroz dvonedeljnu stručnu praksu. Međutim, kako bismo mogli da uvedemo prave stručne prakse koje će biti prilagođene zanimanjima koje učenike interesuju, veći broj poslodavaca će morati da se uključi u ovaj program. Pored toga, duže prakse će zahtevati i bolji proces planiranja kako bismo bili sigurni da su one svrsishodne kako za poslodavce tako i za učenike, kao i da se uklapaju u sveukupni plan i program. Vlada trenutno ulaže sredstva kako bi pomogla školama da prošire svoje kapacitete i pokrenu programe stručnih praksi, ali ovo i dalje predstavlja ogromnu promenu kako za obrazovne institucije tako i za poslodavce.

Postavljaju se i pitanja o tome šta se dešava sa učenicima koji nisu spremni da krenu ovim putem, što za mnoge škole čini oko 50 posto od ukupnog broja učenika koji imaju između 16 i 18 godina. Plan je da im se omogući da se upišu u program koji će im pomoći da steknu potrebne uslove. 

Pored toga, u pitanje se dovodi i uloga trenutnih kvalifikacija u stručnom obrazovanju, posebno u oblastima koje ne zahtevaju tehničke veštine kao što su sport ili umetnost, ali u kojima i dalje ima dosta prilika za zaposlenje.

Plan, kao i kvalifikacije "T Levels" se baziraju na modelima obrazovnih sistema drugih severnoevropskih zemalja, koji su pokazali značajan uspeh. Nadajmo se da će i ovaj ići istim putem.

Spoljni linkovi