Eliza Iston, Nestina glavna istraživačica politika i voditeljka Nestinog sektora za politiku i Centra za politiku i evidenciju kreativnih industrija (Creative Industries Policy and Evidence Center) objašnjava vitalni značaj kreativnosti u doba automatizacije.
S obzirom na to da industrijska strategija britanske vlade navodi kreativne industrije kao prioritetni sektor, reklo bi se da kreatori politika postaju svesni važnosti koju kreativnost predstavlja za budućnost Velike Britanije.
Nesta vodi Centar za politiku i evidenciju kreativnih industrija (PEC), kojeg u sklopu vladine industrijske strategije finansira britansko Veće za istraživanje umetnosti i humanističkih nauka (Arts and Humanities Research Council).
Cilj ovog Centra je da u pogledu kvaliteta dokaza o kreativnim industrijama podstakne značajne promene u industriji, među kreatorima politika i u široj istraživačkoj zajednici. U tom smislu je ovaj Centar i angažovao najbolje istraživače u Velikoj Britaniji da odgovore na neka od najurgentnijih pitanja o ovom sektoru vrednom 100 milijardi funti.
Pri tome nam je sasvim jasno da kreativne industrije nemaju monopol na kreativnost. Svi smo mi, i u Nesti i u PEC-u, itekako svesni da kreativnost ima važnu ulogu na celom tržištu rada. Što potvrđuje i naše prethodno istraživanje – ono isto istraživanje u kojem Nesta tvrdi da roboti retko mogu da zamene kreativne poslove, te da stoga kreativne poslove očekuje ružičasta budućnost.
Kad to kažem, svesna sam i toga da se reč „kreativan“ koristi tako često da često biva i obesmišljena. Neki tvrde da se sad svi poslovi, bilo u kafićima ili bankama, opisuju kao kreativni. Tako, na primer, i sendvičara Subway svoje konobare naziva „umetnicima“.
Da bismo utvrdili da li je stvarno tako, pregledali smo 35 miliona oglasa za posao i istražili gde se sve koristi riječ „kreativnost“ i, što je jako bitno, kako ti poslovi doprinose budućem razvoju privrede. Na kraju ovog teksta možete pronaći link do našeg istraživanja.
Tim istraživanjem smo utvrdili da kreativnost, bez obzira na čestu zloupotrebu ove reči, očito postaje sve važnija na tržištu rada. Daleko od toga da se kreativnost, iako se radi o prenosivoj veštini, navodi kao preduslov u svim oglasima za posao. Zapravo je još uvek mnogo verojatnije da se kreativnost nađe samo u oglasima za posao za kreativna zanimanja koja navodi službeni popis britanskog Ministarstva za digitalne medije, kulturu, medije i sport (Department for Digital, Culture, Media and Sport/DCMS). Koristeći naše istraživanje o budućnosti veština, u saradnji s Pearson-om, izdavačem obrazovnih materijala, zaključili smo i da najveće šanse za procentualni rast na tržištu rada do 2030. godine imaju upravo poslovi koji zahtevaju kreativnost.
Kreativnost, u stvari, među svim prenosivim veštinama koje smo razmatrali, predstavlja najpouzdaniji parametar za perspektivnost poslova. Zaključili smo da je verovatnoća procentualnog rasta kreativnih poslova najveća kad je povezana s veštinama upravljanja projektima – što će ubuduće definitivno predstavljati dobitnu kombinaciju.
Značajno je (a najverovatnije i očekivano) da naše istraživanje takođe otkriva i to da budućnost kreativnosti nije ograničena na zanimanja uključena u popis (kreativnih zanimanja) DCMS-a. Kreativnost se, na primer, u oglasima za posao redovno traži od cvećara, pekara, poslastičara, kuvara, frizera i berberina.
Postoje i funkcije koje zahtevaju brojne tehničke veštine potrebne za 'kreativna zanimanja', ali nije baš verojatno da se za njih u oglasima eksplicitno traži i 'kreativnost'. Konkretno, mnoge vrste inženjera i ljudi koji se bave proizvodnjom i razvojem poslovanja imaju mnogo toga zajedničkog s „kreativnim poslovima“.
Ovo istraživanje je, između ostalog, važno i zbog toga što bi se inače olako pomislilo da se rešenje problema automatizacije i budućnosti rada svodi na „investiranje u digitalne veštine“.
A to uprkos činjenici da prethodna Nestina istraživanja dokazuju da su digitalne veštine zapravo daleko potrebnije za „nestajuće poslove“ – onima za koje se procenat radne snage verojatno smanjuje – nego za one poslove čiji će procenat ubuduće najverovatnije rasti. Razlog tome su poslovi s dinamičnim perspektivama, a za koje trenutno ne treba mnogo digitalnih veština. Celo istraživanje o budućnosti veština dostupno je na linku na kraju ovog teksta.
Tamo gde su potrebne digitalne veštine, te veštine su primetno drugačije u onim poslovima čiji će procenat ubuduće verovatno rasti i onima čiji će procenat ubuduće verovatno opadati. Ono što odlikuje digitalne veštine koje će opstati i u budućnosti jeste njihova upotreba za zadatke koji nisu rutinski, za rešavanje problema i za stvaranje digitalnog sadržaja.
Šta ovo, dakle, znači? To je zapravo snažan podsetnik da nam reč „kreativnost“ – uprkos preteranoj upotrebi – još uvek mnogo govori o nekom poslu. U stvari nam ta reč još uvek može pomoći da shvatimo kako će dotični posao funkcionisati u budućnosti. A pri tome kreatore politika, poslodavce i radnu snagu podseća na to da digitalne veštine zapravo nisu ništa bez kreativnosti – bilo da se radi o kreativnosti s proračunskom tabelom ili kreativnosti sa štafelajem i četkom za crtanje.
Nesta je globalna fondacija za inovacije. Kroz svoje znanje, mreže, finansiranje i veštine, Nesta podržava nove ideje za suočavanje s ogromnim izazovima našeg doba. Nesta sarađuje s mnogima, što uključuje vlade, preduzeća i nevladine organizacije. Nesta je britanska neprofitna organizacija koja deluje širom sveta, a funkcioniše kao finansijska fondacija.