Our stories, 21st CS

Osnovna škola "Dule Karaklajić" iz Lazarevca bila je jedna od 135 škola koje su odabrane za pilot fazu našeg programa, a nastavnica matematike iz ove škole imala je veliku ulogu u predstavljanju mikrobita svojim učenicima. Dve učenice bile su posebno inspirisane mikrobit uređajima, pa su stvorile projekat koji pomaže učenicima sa posebnim potrebama kako u školi tako i kod kuće, njihov projekat je doprineo smanjenju rastućih troškova za vodu za njihovu školu i podigao svest o autizmu u celoj zajednici.

Njih dve su prvo otišle ​​do direktora škole i pitale ga sa kojim se problemima suočava njihova škola, i dobile su odgovor da su to visoki računi za vodu i grejanje. Pored ovih problema, razgovarajući sa nastavnicom matematike koja ima dete sa poteškoćama u učenju, kao i sa drugarima u posebnim odeljenjima u njihovoj školi, smislili su još jednu ideju, a to je da pokušaju da pronađu način da pomognu deci sa posebnim potrebama. Učenice su uspele da osmisle dva projekta uz pomoć mikorbita, koji su smanjili potrošnju vode u školskoj zgradi, a samim tim i troškove. Korišćenjem mikrobit uređaja, devojke su uspele da stvore alarmni sistem koji će obaveštavati osoblje da je određena slavina za vodu predugo bila ostavljena, što je posebno korisno za njihove prijatelje sa posebnim potrebama. Ovim projektom devojke su osvojile prvo mesto na Takmičenju u programiranju uz upotrebu mikrobita.

Učenici ove škole doprineli su i obeležavanju Svetskog dana borbe protiv autizma organizovanjem šetnje u kojoj su nosili značke „Ja postojim“, plave majice jer je plava simbol dece sa autizmom, a na kraju šetnje organizovali su radionicu origami-ja na kojoj su od plavog papira pravili različite oblike, a prolaznicima su prenosili poruke sa željama ljudi koji pate od autizma i na taj način skrenuli pažnju na autiste. Ovako jedan od učenika koji su učestvovali u organizaciji šetnje objašnjava svoju akciju: „Mislim da bi ovu vrstu akcije trebalo podržati jer smo društvo koje teško prihvata razlike, jednostavno da bi se pokazalo da su jednako važni kao mi i da se ne razlikuju od nas. Cilj nam je približiti ljude autizmu, da ljudi sa autizmom jednostavno nisu manje vredni “.

„Želele smo da naš projekat pomogne ne samo studentima, već i školi i našem gradu u celini.“
- Nina, učenica

Cetvoro dece razgovara

Ali, šta se dalje dogodilo?

Iako je škola velika, nakon uspeha Nine i Tijane, svi učenici su postali svesni postojanju mikro:bita u školi. Oko 200 učenika škole učestvovalo je u radionicama programa „Škole za 21. vek“. Na radionicama su svi zainteresovani učenici dobili priliku da odnesu mikrobit kući, jer je ideja nastavnika bila da na ovaj način zainteresuje roditelje, kao i da učenici pokušaju da urade nešto sami. To je na kraju imalo efekta, oko 20 učenika je uspelo da uradi nešto na ovom uređaju.

Nastavnik računarstva kaže: „Nema časa na kojem nismo koristili mikorbit, učenike jako motiviše činjenica da je neko iz naše škole dobio ideju koja je bila tako visoko ocenjena. To im je signal da tako nešto treba da rade. Sad svi traže sledeću veliku ideju koja će imati ovako veliki uticaj. Ali u svakom slučaju, svako dete koje je znalo o čemu se radi bilo je ponosno i ne bi imalo ništa protiv da učestvuje u budućem projektu.“

Za oko 20 učenika koji su aktivno učestvovali u programu, nastavnici su rekli da su takođe razvili prenos znanja međusobom. Promocija mikrobita se nije završila samo u školskim učionicama, već je krenula korak dalje: u Modernoj galeriji u Lazerevcu organizovana je radionica u kojoj je pet učenika škole Dule Karaklajić svim zainteresovanim posetiocima predstavilo mikrobit uređaj. Uključivanjem dece slabog socijalno-ekonomskog statusa u rad u grupama doprinelo je povećanju njihovog samopouzdanja i boljoj integraciji sa drugom decom. Ali takođe je uticalo i na nastavnike. Kako se predmeti počinju međusobno povezivati putem mikrobita, došlo je i do promena u odnosima među zaposlenima. Počeli su da sarađuju mnogo više nego ranije.

Direktor naglašava sledeće: „Glavna dostignuća projekta su svest nastavnika da učenici mogu da rade na drugačiji način. Za decu je ovaj način rada bio zanimljiviji, proces učenja je bio dublji i povezao ih je sa nastavnicima iz različitih predmeta. Program je dao ideju za uvođenje blok nastave, koju su kasnije prihvatile dve škole u ​​opštini Lazarevac.“