micromag naslovna strana

Članak pod nazivom "Hoće li mikrobit pokrenuti revoluciju obrazovanja?" objavljen je u martu 2020. u časopisu Mikromag, kojim upravlja Mikrobit fondacija. Članak objavljujemo u celosti.

"Kako je mikrobit povezan sa kritičkim razmišljanjem i rešavanjem problema?" pitanje je koje Marjan često dobija prilikom treninga koje drži u okviru programa „Škole za 21. vek “. Program je osmislio British Council, a podržala ga je vlada Velike Britanije. Pilot faza izvedena je 2017. i 2018. godine zajedno sa nekolicinom odabranih škola na Zapadnom Balkanu, a nakon odličnih povratnih informacija i rezultata škola, nastavnika i učenika, program je pokrenut u martu 2019. godine. Više od 18.000 nastavnika iz 4.500 škola u Srbiji , Crnoj Gori, Bosni, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Kosovu obučavaće se do maja 2021. godine. Osnovnim školama u regionu biće dodeljeno gotovo 110.000 mikrobit uređaja za rad i primenu u nastavi.

Lokalna ministarstva obrazovanja prihvatila su i podržala program. Ali, da li se radi samo o obuci nastavnika da programiraju, ili obuci kako da to znanje prenesu školarcima uzrasta 10 do 15 godina? Zapravo ne! Mikrobit je samo jedan deo trodnevnog programa za profesionalni razvoj. Ideja je da se nastavnicima pomogne u razvoju nekih od osnovnih veština za 21. vek kod svojih učenika. Prvenstveno kritičko razmišljanje i rešavanje problema u kombinaciji sa digitalnom pismenošću. Neki od nastavnika su čuli za mikrobit, koristili su Arduino i programirali u Scratch-u, tako da očekuju da čuju i nauče više o mikrobitu. Drugi se susreću sa mikrobitom po prvi put i pomalo se "plaše" novih tehnologija, a kamoli programiranja! Pa, kako program povezuje ovo dvoje? Kako je mikrobit povezan sa kritičkim razmišljanjem i rešavanjem problema? Rekli bismo ili nikako ili na svaki način! Na vama je da odaberete i odlučite!

Kritičko razmišljanje i rešavanje problema su veštine koje se mogu u potpunosti razviti i praktikovati bez mikrobita ili digitalnih tehnologija. Praviti razliku između činjenica i mišljenja, tražiti dokaze, imati u vidu različite perspektive, postavljati relevantna pitanja, tražiti duboke strukture... imati funkcionalno znanje i rešavati stvarne, ne-rutinske probleme... Ali imati svu tu tehnologiju pri ruci, a ne koristiti je – Marjan misli da je to luksuz koji nemamo !!! Oduzimati našoj deci korišćenje digitalnih izvora i alata – luksuz koji nemamo !!!

S druge strane, podučavanje dece da programiranju radi programiranja je jedna moguća opcija. Ali ne onu koju želimo! Ovo bi trebalo da bude samo prvi korak ka nečem mnogo važnijem – naučiti ih kako da programiraju ili koriste tehnologiju da bi rešili probleme, kako bi pronašli rešenja, kako bi razvili svoju kreativnost, bolje komunicirali i sarađivali.

Ako to budemo razumeli kako treba, dozvolićemo svojoj deci da koriste mikrobit misleći da se igraju i zabavljaju, a zapravo ćemo ih usmeriti u razvijanju njihovih suštinskih veština koje su tako važne za životno učenje, za povećanje njihovih mogućnosti zapošljavanja, za pripremu jednog dana da se takmiče na globalnom tržištu rada.

Ako dozvolimo da mikrobit zaista uđe u ne samo na naše časove informatike, već i u naučne kabinete, na časove engleskog jezika, matematike ili geografije, čvrsto verujem da uopšte ne trebalo postavljati pitanje da li će to "transformisati" nastavnu praksu i na taj način pokrenuti revolucij našeg obrazovanja . Ostaje pitanje „Kako?“.

A odgovor je u potpunosti u našim (nastavničkim) rukama! Deca su spremna! Jesmo li mi?

Spoljni linkovi